Novo Akcija!

Električna gitara 3TS-SB - Moller Germany

Referenca 8

Condition: New product

Standard - Stratocaster modeli sa 22 praga ,odlicni fabricki setap,lepi pravi vratovi ,uz gitaru ide i set opreme,kabel,tremolo rucka i set imbus kljuceva za stelovanje gitare.

Detaljnije

Štampa

Više informacija

maple neck,

rosewood fingerboard,

special circular head design 22 frets,

two pieces connected,

chrome hardwares,

plywood body

Ideja električne gitare nastala je oko 1920. godine, kad su se tražile mogućnosti da gitara bude glasnija i prisutnija. Ondašnji komercijalni i džez orkestri kao i studije za snimanje pozivali su proizvođače muzičkih instrumenata da naprave glasnije i jače gitare. Oko 1930. godine uvidelo se da se ovo može postići jedino uz električno pojačanje. Nova metoda naravno imala je i protivnika koji su smatrali da bi muzika time propadala. Prve električne gitare svirale su se u kantri, džez i bluz muzici. Oko 1923. godine je Lojd Loar (Lloyd Loar) eksperimentisao sa elektromagnetnim konvertorima. Napravio je senzor koji je primao vibracije tela gitare i pretvarao u električne signale. Pošto su senzori bili prilično nepraktični, taj sistem nije imao veliki komercijalni uspeh. Džordž Bjučemp (George Beauchamp) je zajedno sa Adolfom Rikenbejker (Adolph Rickenbacker) 1931. godine napravio zvukosnimatelj koji je primao vibracije direktno sa žica gitare. Zvukosnimatelj je stavio na jednu tzv. lapsteel ili havajsku gitaru. Nastao je osnovni princip današnjih električnih i time prva električna gitara. Patent za gitaru koja je nazvana frying pan(na srpskom: tiganj za pečenje), poslat je 1932 u Vašington na overu. U Vašingtonu imali su skeptiku prema novoj gitari, i kad je 1937 stigla overa, drugi proizvođači već su imali svoje modele električnih gitara, tako da patentiranje najzad nije ništa pomoglo. Prva regularna serijska električna gitara bila je ES-150 (ES-150) iz 1936. godine od firme Gibson. ES-150 bila je namenjena kao džez-gitara. ES je stajalo electric spanish, manje zbog klasične „španske“ gitare nego zbog načina rukohvata nasuprot havajskim gitarama kao što je bila gitara od Bjučempa i Rikenbejkera. 150 je stajalo za ondašnju zvaničnu prodajnu cenu od 150 američkih dolara. Sledeći korak bio je the Log (na srpskom: panj) iz 1941. godine od Les Pola. Les Pol je uzeo akustičnu gitaru, isekao je u sredini i tu ubacio elektromagnetni konvertor. Time su znatno redukovane reakcije vibracija električnih gitara. Ovim se stvorio pravac tzv. solidbody-gitarama, tj. gitare sa jednim telom. Prvu električnu gitaru sa jednim ili masivnim telom (solidbody) napravili su 1948. godine Pol Bigsbi (Paul Bigsby) i kantri muzičar Merl Trejvis (Merle Travis). Ova gitara u raznim varijantama prodavala se do ranih 1960-ih. Na osnovi gitare od Bigsbija i Trejvisa je Leo Fender 1950. godine napravio svoju esquire-gitaru, koju će nešto kasnije da preimenuje u telecaster (prvobitno ime je bilo broadcaster). Telekaster je prva električna gitara koja je ušla u masovnu proizvodnju. Telekaster slede Les Pol od Gibsona iz 1952. godine i stratokaster (stratocaster) iz 1954. godine, sa kojima konačno počinje era električnih gitara